U „Informator“-u br. 25/16 smo vas kratko obavestili i upoznali sa Mišljenjem Ministarstva finansija br. 413-00-274/2014-04 od 17.10.2016. godine u vezi sa karakterom naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor u slučaju prestanka radnog odnosa. Za one koji još nisu dobili ovaj broj „Informator“-a u nastavku dajemo sadržaj tog Mišljenja, ali i Mišljenje Ministarstva rada iz 2015. godine i stav Poreske uprave – CVPO iznet u njihovom biltenu „Naš obveznik“ br. 9 iz novembra 2014. godine.
1. Mišljenje Ministarstva finansija i Ministarstva rada iz oktobra 2016. godine:
„Prema članu 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15 – u daljem tekstu: Zakon), pod zaradom u smislu tog zakona smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.
Osnovicu poreza na zaradu iz čl. 13. do 14b Zakona, saglasno odredbi člana 15a stav 1. Zakona, čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada.
Osnovicu poreza na zarade čini zarada iz člana 13. st. 1. i 3. i čl. 14. do 14b ovog zakona, umanjena za mesečni neoporezivi iznos u skladu sa zakonom, za lice koje radi sa punim radnim vremenom (stav 2. člana 15a Zakona).
Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15 – u daljem tekstu: Zakon o doprinosima) propisano je da osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.
Odredbama člana 68. st. 1. i 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), kojim je uređeno sticanje prava na godišnji odmor, propisano je da zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom i da ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.
Saglasno članu 76. Zakona o radu, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora, i ta naknada ima karakter naknade štete.
Odredbom člana 105. stav 1. Zakona o radu propisano je da se zarada iz člana 104, stav 1. tog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade, po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (stav 2. tog člana Zakona o radu). Pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1-4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona (stav 3. člana 105. Zakona o radu).
U mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, broj: 011-00-721/2016-02 od 7. oktobra 2016. godine, navodi se: „Članom 105. st. 1-3. Zakona propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1-4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona. Prema tome, imajući u vidu navedeno, novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora iz člana 76. Zakona o radu, ima karakter zarade.“
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i predmetno mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, novčana naknada koju poslodavac isplaćuje zaposlenom koji u toku trajanja radnog odnosa nije iskoristio (u celosti ili delimično) godišnji odmor, predstavlja primanje zaposlenog koje ima karakter zarade. Na predmetno primanje zaposlenog, saglasno odredbama Zakona i Zakona o doprinosima obračunava se i plaća porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade, na osnovicu koju čini iznos novčane naknade opredeljene u skladu sa članom 76. Zakona o radu, kao bruto kategorije koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.“
(Mišljenje Ministarstva finansija RS, broj: 413-00-274/2014-04 od 17.10.2016. godine)
2. Mišljenje Ministarstva rada iz 2015. godine:
„Članom 68. stav 4. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05 .. 75/14) propisano je da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.
Članom 76. Zakona, propisana je dužnost poslodavaca da u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora, te da ova naknada ima karakter naknade štete.
Prema tome, pravo na novčanu naknadu zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora iz člana 76. Zakona može da ostvari samo zaposleni kome prestaje radni odnos. Imajući u vidu da zaposleni po ovom osnovu u toku trajanja radnog odnosa ne može da ostvari ovu novčanu naknadu, te da ista, u skladu sa Zakonom ima karakter naknade štete, mišljenja smo da ova naknada ne predstavlja deo zarade zaposlenog iz člana 105. Zakona.“
(Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, broj: 011-00-12/2015-02 od 4.06.2015. godine)
3. Iz Biltena CVPO, novembar 2014. godine:
„… Odredbama čl. 68. st. 4. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/05 .. 75/14) propisano je da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa tim zakonom.
Odredbama čl. 76. Zakona o radu propisano je da je u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije koristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. tog člana ima karakter naknade štete.
S obzirom da poslodavac, shodno Zakonu o radu, isplaćuje novčanu naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor samo u slučaju prestanka radnog odnosa, takva vrsta prihoda, ima tretman drugog prihoda, u skladu sa čl. 85. st. 1. tačka 12) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/01 .. 57/14) s obzirom da to fizičko lice više nije u radnom odnosu kod isplatioca. Isplatilac prihoda dužan je da podnese prijavu PPP PD, u kojoj za tu vrstu prihoda koristi OVP 611, poreska osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, a stopa poreza je 20%.“
Iako ćete i sami iz citiranih stavova razumeti kakvu je pravnu nesigurnost stvorilo kod poreskih obveznika ovako kontroverzno Mišljenje, mi ćemo se u narednom broju „Informator“-a detaljno baviti ovom temom.
Napominjemo da ćemo tom prilikom dati i način obračuna poreza i doprinosa kod ove naknade štete.
Takođe, mišljenja smo da nema pravnog osnova za retroaktivnu primenu datog Mišljenja.